За школску 2021/2022. годину, у календар важних датумa који се у школама обележавају, уведен је 10. април, као Дан сећања на Доситеја Обрадовића, великог просветитеља и првог српског министра просвете. Ученици 5-1 су припремили штампани материјал како би се остали ученици упознали или подсетили на значај имена и дела Доситеја Обрадовића.
ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ
Од неуког дечака са великим амбицијама, преко монаха, до начитаног и образованог просветитеља, реформатора и првог министра просвете у Србији. Развојни пут Димитрија Обрадовића је био напор и дуг, али жеља да учи и да знање пренесе на српски народ, била је јача. Својом пожртвованошћу и непрестаним радом, приближио је Србији Европу и свет, отворивши врата за продор нових културних и цивилизацијских тековина.
Било је то давне 1739. године у Банату, када се родио се још један дечак по имену Димитрије. Као и већина деце у то време, одгајан је да постане занатлија. И не би се Димитрије превише разликовао од друге деце, да се у њему није развијала велика страст према црквеним књигама и аскетском начину живота. Када је родбина која га је одгајала сазнала за велику љубав коју мали дечак гаји према цркви, послали су га на занат. Тада је донео прву велику одлуку у животу – да побегне у манастир и замонаши се.
Долазак у манастир Хопово на Фрушкој Гори у први мах је био испуњење Димитријевог сна. Добио је монашко име Доситеј, почео је да проучава црквене књиге и да се упознаје са манастирским животом калуђера. Проводећи време са другим монасима, почео је да схвата да се његови ставови и жеље доста разликују од оних које су се прокламовале у манастиру. Верски занос је полако почео да се гаси, и након три године Доситеј одлучује да напусти манастир, и да се отисне у свет.
Доситеј Обрадовић основао је 1808. године Велику школу, претечу данашњег Универзитета у Београду, а 1810. године и Богословију. Као члан Правитељствујушчег совјета био је први министар просвете у Србији.
Читање Душановог законика, Езопових басни и других грађанских књига, приближавале су му рационалистичко-просветитељске идеје, али и жељу да што више путује, сазна и чује. Тада почиње да обилази Балкан, Малу Азију, Италију, Немачку, Француску, Енглеску, Русију и многе друге државе. Као учитељ, домаћи васпитач или манастирски гост, Доситеј је путовао пуних четрдесет година. За то време је изучавао грчки и немачки језик, филозофију, књижевност и културе различитих народа.
Из сусрета са другим верама, културама и језицима, Доситеј је понео велико знање. Тада се јавља потреба да сам нешто напише и да све оно што је научио пренесе на свој народ. У почетку су његови радови били прерада или превод популарних практично-моралних списа новогрчких и италијанских. Прву књигу „на прост српски језик“ написао је 1765. године и тиме ударио основ за свој богати и плодоносни књижевни рад.
Од 1783. године Доситеј почиње објављивати своја главна и најбоља дела. Прво је штампао „Живот и прикљученија“ у коме је описао свој живот од рођења до четрдесет и треће године, осврћући се на потребе школе и науке, али и оштру критику духовне заосталости калуђера. Затим долазе „Совјети здравога разума“ у којима је сабрао најизабраније мисли и савете учених људи с разних језика преведене, и „Собраније“ збирку огледа из морала и практичне филозофије о патриотизму, читању, умерености…
књига_123Писмо Харалмпију“ написано је у априлу 1783. године и представља чувено Доситејево програмско писмо, где су у виду манифеста изложене његове основне идеје. Његов циљ је биода напише књигу у којој ће на простом народном језику превести мудре мисли славних људи. Желео је да сваки сељак у Србији разуме његове речи, и да се уз помоћ њих образује, просвети и побољша нарав.
Ту мисију је настављао, не одустајући од начела да науку и филозофију учини доступним свим људима, од образованих до оних у најзабаченијим селима. Залагао се за верску трпељивост и равноправност, као и свемоћ разума. Српску културу и књижевност је са локалног, племенског и вероисповедног нивоа подигао на нови, национални ниво са чистим народним језиком, намењеним најширим слојевима српског народа.
Чим је дознао за подизање Првог српског устанка, ставља се у службу српских устаника. Прво је прикупљао прилоге, вршио разне поверљиве мисије између устаника и Русије, а онда дошао у Србију. Постао је Карађорђев саветник, и свим силама и знањем помагао устројству нове државе. У ослобођеној Србији провео је последњих пет година живота, дајући огроман допринос српском просветитељству и науци.
Доситеј Обрадовић преминуо је 28. марта 1811. године у Београду. Иза себе је оставио мноштво дела, превода, савета и наравоученија, а по истрајности и борби да српску књижевност и мисао подигне на виши ниво, остаће заувек упамћен као најзначајнији српски просветитељ и реформатор.
